Палату је подигао 1895. године градски адвокат Стеван Савић. Можда је неправедно према инвеститору овог вредног здања, што данас она не носи име по њему, него по Стевану Буковцу, познатом бечкеречком трговцу, који ју је откупио од Савића 1912. године
У време подизања својим положајем је маркирала почетак блока којег су формирале наведене улице са Светосавском, а који је имао троугласти облик. Зграда са своје три фасаде излазила на регулацију Трга и две улице, и била је део непрекинутог уличног низа. Урбанистичким интервенцијама из педесетих година 20. века, срушене су суседне зграде (због изградње зграде ,,Текстила“), тако да је Буковчева палата постала слободностојећи објекат који је одсечен од свог залеђа. Деведесетих година 20. века, на залеђу палате, подигнута је зграда у којој се данас налази банка ,,Интеза“.
Конципирана је као стамбено – пословна (најамна) зграда, са локалима у приземљу и ликсузним салонским становима, којих је било по три на сваком спрату. Приземље, првобитно замишљено за пословне просторије, јасно је споља одвојено од спратног дела зграде.
Инрересантно је да до данас нису пронађени оригинални планови зграде, или било какав извор у доступној архивској грађи и стручној литератури, који би нам открио податке о аутору овог вредног здања.
Извор: www.zrenjaninheritage.com
