Ako ste homofobi, ne čitajte ovaj tekst. Ako i dalje živite u limenoj kutiji na kojoj piše Balkan, i koja iako je odavno bušna od metaka predrasuda, ne propušta svetlost, nemojte i dalje čitati. Ako ne govorite jezikom srca, već vam je veličina u gaćama kompas svih pravaca, vreme je da kliknete Exit. Ako ne razumete zašto su danas šetali oni koji se vole, probajte u oči da pogledate sebe. Odatle sve kreće. Ili staje. Čega ste se uplašili?
Fascinira me (in a bad way) količina poruka mržnje i agresivnosti upućena danas na račun ljudi koji vole osobe istog pola. Nikad se glas naroda ne čuje toliko bučno kao kada se organizuje Pride. Već sam u jednom svom prethodnom tekstu delimično načela ovu temu „Zašto virimo u tuđe gaće“ (pročitajte ako niste,kažu da je odličan). U homofobičnoj i klaustrofobičnoj Srbiji ništa nije interesantnije nego ko sa kim spava, jede, izlazi, svađa se, koliki je kome, hoće li biti dovoljan, šta će reći komšije. Isti ti konzumenti „leba i igara“ ne pitaju se da li oni zadovoljavaju osobu pored sebe, da li su ljudi oko njih srećni, šta učiniti da budu bolji. Iste te barabe ponekad i opale šamar svojoj dragoj i to je nekako „muški“ i ne računa se baš ukoliko nisu ostale modrice. Iako se o nasilju priča, ono se povećava. Zbog čega? Zato što se u suštini ćuti. Zašto svi vi koji ste danas (ako još uvek čitate moj tekst) napisali status mržnje i pretnji upućen ljudima koji vole na vama nekonvencionalan način? To niste učinili kada je vaša komšinica, sestra, majka, poznanica pretučena. Zašto niste nasiljem odgovorili na nasilnika? Nego ste udarili na ljubav! Šta vas briga ko sa kim spava, ko je u vezi muško a ko žensko? Kako izgleda njihov seksualni odnos? Zašto se ne leče ili makar odsele iz zemlje? Opet pogledajte u svoje gaće. To što imate muda, ne znači da ste muško. Dokazana teorija mnogo puta.
Kada smo konačno prerasli rasne i starosne predrasude, opet smo zapeli. I odbili da rastemo. Sada nam smeta što se za ruke drže osobe istog pola i šetaju gradom. Smeta nam što se promoviše ljubav, jer ona ne odgovara našem kalupu i modelu. ”Ona ne bi trebala tako da izgleda”. A ko vam je ikada rekao kako ona “mora” da izgleda?! Ljubav nije šablon. Uz ljubav ne ide uputstvo. Za ljubav se ne ide na sud. Ljubav ne birate u prodavnici na sniženju. Ljubav je jedino i isključivo đavolska rabota srca! A znate valjda da sa njim ne možete kako hoćete. Već samo kako ono kaže. Srećni su oni ljudi koji to na vreme shvate. Blagosloveni oni koji prihvate.
Mržnja se javlja iz straha, strah iz neznanja, a neznanje iz emotivne i duhovne invalidnosti koju su nam najčešće usadili prvo roditelji, potom okruženje , odnosno društvo u kom smo rasli. Nismo krivi za to tada, ali smo krivi za ovo sada. Niko nam ne brani da otvorimo prozore i pustimo svetlost da uđe. Niko nam ne brani da kažemo da ne mislimo isto, da ne volimo isto, da ne biramo isto. Nemojte da se branite ćutanjem, jer ćutnja pravi modrice. Jedino što treba da se brani je ljubav!Na glas,u boji i na čast!
Autor:Dejana Tucić
