U periodu od novembra prošle godine do novembra ove godine, kako pokazuju podaci Infostudovog sajta, koji je namenjen mladima – Startuj.com, mladi najviše upisuju gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu, dok se brucoši najviše opredeljuju za ekonomski, pravni i medicinski fakultet.
Takođe, svaki deseti maturant u Srbiji upiše Ekonomski fakultet, a u stopu ga prati i Pravni fakultet sa devet odsto od ukupnog upisa na teritoriji Srbije, pokazala je analiza sajta za zapošljavanje Infostud. Međutim, tržište rada pokazuje da ponude za te poslove nema dovoljno.
„Analiza jasno pokazuje da postoji totalni nesklad između tržišta rada i sistema obrazovanja. Sistemski je započet rad pre nekoliko godina na proširenju IT mesta na fakultetima, zbog potreba tržišta, ali treba sistemski raditi i na sistemu nižeg obrazovanja, gde je potrebno edukovati mlade o mogućnostima i prednostima i nižekvalifikovanih zanatskih zanimanja koja mogu doneti siguran i stabilan posao kao i dobru i visoku zaradu“, izjavio je za Biznis.rs saradnik za odnose sa javnošću portala Startuj.rs, Marko Vučetić.
Shodno tome da je prvi izbor ka užem obrazovnom, ali i karijernom usmerenju upis u srednju školu, zvanični podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najviše maturanata upisalo gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu. Sa brojem upisa se mogu pohvaliti i srednje elektrotehničke, tehničke i mašinske škole u kojima su kapaciteti uglavnom popunjeni.
Međutim, deficit postoji u zanatskim oblastima za kojima postoji potražnja. Majstori, vodoinstalateri, automehaničari, kozmetičari, frizeri, kuvari i konobari su u manjini, a mali maturanti ne pokazuju preferecije ka ovim poslovima. Za nijansu teži zadatak dolazi nakon velike mature kada se mladi nađu na drugoj prekretnici na svom putu obrazovanja – upis na fakultet. U školsku 2021/2022 godinu je krenulo 25.208 brucoša.
„Svaki deseti maturant u Srbiji je upisao Ekonomski fakultet. U stopu ga prati i Pravni fakultet sa devet odsto od ukupnog upisa na teritoriji Srbije. Više od 1.000 brucoša imale su medicinska, matematička, elektrotehnička, tehnička, mašinska, filozofska i filološka oblast. Kada je reč o filozofskim fakultetima, najveća potražnja je bila za psihologijom. U slučaju medicine, najviše studenata je upisalo opšti smer, zatim farmaciju i stomatologiju“, navodi se u izveštaju Infostuda.
Druga strana ove analize, koja se odnosi na tržište rada, pokazuje da su studenti u poslednjih godinu dana konkurisali više od 80.000 puta, a da je broj ponuđenih oglasa za mlade od strane poslodavaca 10 puta manji.
„Mladi su najaktivniji u traženju posla početkom godine, kao i u prolećnom i jesenjem periodu. Pozicije za koje najčešće konkurišu su prodavac, administrativni radnik, komercijalista, telefonski operater i poslovni sekretar. Pozitivna informacija je proaktivnost mladih koji ulaze u poslovni svet i pre završetka formalnog obrazovanja, i to kroz različite poslove koji nisu iz njihove primarne struke“, navodi naš sagovornik.
Iako je školovanje za pravnika i medicinara popularno među studentima, podaci sa tržišta rada pokazuju da su kompanije raspoložene da daju šansu za sticanje praktičnog iskustva na poziciji advokatskog pripravnika, dok iz oblasti medicine nema ponuda za mlade. Takođe, na tržištu rada se nalaze i ponude za prakse u oblasti marketinga, ekonomije, prodaje i HR-a.
