„Decu sam pripremila na najgore ako mi se što desi… Da se čuvaju, da se ne razdvajaju njih troje…“
„Počeo je da me udara, nije mi dao da spavam noću, pljuvao je po meni, iživljavao se, rekao je da ću završiti u bolnici…“
Pretio majci i ženi da će proći „kao oni sa televizije“
Neke godine se pamte po dobroj žetvi, sportskim uspesima, važnim privrednim ili društvenim događajima, kulturnim dostignućima, a 2023. godina, između ostalog biće zabeležena kao godina nasilja nad ženama.
Broj zabeleženih nasilja nad ženama, onih koje su zlostavljane, pa sve do njihovih ubistava, postao je alarmantan i traži hitnu društvenu akciju kako bi se zaustavio. Samo u 2023. godini zabeleženo je više slučajeva pretnji i zlostavljanja, nego prošlih godina, ali ono što posebno zabrinjava jeste brutalnost takvih dela i načini na koji su izvršena u proteklih 365 dana.
Nasilje nad ženama postalo je gotovo svakodnevna pojava.
Ono o čemu govore, ne samo zvanični podaci i saopštenja policije i tužilaštva, već i novinski izveštaji i zapisi, jeste brutalnost i sve je to potresno za celokupno društvo. Broj od 27 ubijenih žena od januara do decembra 2023. godine, govori da se u proseku svake druge nedelje dogodilo ubistvo neke žene u Srbiji, i sve to na tragičan način poprima oblik femicida.
Koliko je sve dobilo dramatične razmere,najbolje govore izjave samih zlostavljanih žena. One se često povlače u sebe i ćute uglavnom o zlostavljanju, jer se boje posledica, misle da će to prestati, ne žele da su vuku po sudovima, medijskom „blatu“, uz ono: šta će na sve to reći deca, najbliža rodbina, prijatelji… Čini se da su one upravo te koje su imale prag tolerancije prevelik, i umesto da to bude put ka miru u porodici, često se desi da nasilniku to da dodatni motiv da bude još agresivniji.
-On je bio mnogo ljubomoran, pre mene je imao brak bez dece i mene je iskoristio. A, ja sam ga stvarno volela i mislila sam da čemo imati neki lep život. Međutim, on je bio u nekim kreditima za koje ja nisam znala, krio je od mene, i bukvalno njegovu platu nikad nisam videla. Nije brinuo o meni, niti mi je pomagao, uvek je samo tražio da čistim, sređujem, da ne smem da izlazim iz kuće i da moram stalno da mu se javljam na telefon, priča naša sagovornica kako joj je iz dana u dan život bio sve teži.
-Onda je počeo da upoznaje neke žene, i ja sam mu smetala, nije mogao da me gleda u kući. Počeo je da okreće decu protiv mene, pričao im je sve najgore, da im je majka kurva, da on ima drugu koju hoće da dovede i da ja treba da izađem napolje. Onda je počeo sve više i više da me maltretira, da me ponižava, da bih ja ostavila decu i otišla.
-Međutim ja nikad nisam htela da ostavim decu i da odem. Posle je počeo i da me udara, nije mi dao da spavam noću, pljuvao je po meni, iživljavao se, rekao je da ću završiti u bolnici ako je to jedini način da se on mene otarasi.
-Kad me je istukao zvala sam policiju, oni su ga samo opomenuli, rekli da ne sme da me dira, ni da me izbacuje iz kuće… To je tako prošlo, ali on je nastavio da se iživljava, priča uz suze ova žena i navodi kakva je sve poniženja doživela. Pri tome je i dalje bio ljubomoran i pravio je svakodnevne scene.
Ova žena nije dobila adekvatnu pomoć od socijalnih službi i smatra da joj sistem nije mnogo pomogao, a stanje u kući je bilo sve teže i teže. Nakon ko zna kog nasilja, morala je ponovo da pozove policiju, i tek tada ju je socijalno izvelo iz kuće i obezbedilo smeštaj u Sigurnoj kući. O svom problemu ona nam je pričala, uz napomenu da do danas još ništa nije rešeno.
To svakako nije usamljen slučaj, već nešto što se ženama svakodnevno ponavlja u raznim oblicima. Društvo je načelno stalo na njihovu stranu, ali čini se da socijalne ustanove ne pokazuju dovoljno pažnje tim ugroženim ženama. Zato i dolazi do tragičnih događaja.
Često smo u situaciji da slušamo potresne priče iz „Sigurnih kuća“ u Srbiji, i koliko god su one teške, ne smemo okretati glavu od njih i moramo bezrezervno pružiti ruku tim ugroženim ženama, majkama, devojkama, ćerkama…
-Užas, nisam zaštićena nikako, nemam posao, decu sam pripremila na najgore, ako mi se nešto desi… Da se čuvaju, da se ne razdvajaju njih troje… Meni niko ne sme da dođe u kuću, ni brat. Kako su mi roditelji preminuli ja nemam leđa iza sebe, nemam podršku nikoga. Sve što sam unela u kuću, to je bilo od moje plate, 25 godina, da bi na kraju on mene vređao da sam kurva, da sam drolja, da sam ciganštura, a ja sam od njega napravila čoveka, sa knedlom u grlu priča nam ova napaćena žena.
-I šta da radim? Da kupim omču i da se obesim, ili da skočim sa mosta, jer sam već pokušavala suicid. Moj suprug je bio toliko patološki ljubomoran, da me je pratio, s kim radim, zašto me zovu na posao, zašto mi šalju poruke s posla, a moje je mesto takvo, ja obračunavam plate. Zašto se ne javljaš na telefon… Ako dođe stranka ja moram da skuvam kafu, donesem sok, ne mogu da budem pri telefonu. Onda mi je lomio telefone. Jedino svetlo u životu trenutno su mi unuci…
Novinski naslovi izveštaja dovoljno su jezivi da se zapitamo zašto i dokle će se takvi zločini dešavati i kako se to može sprečiti:
„Pretio ženi da će je zaklati pred decom“ je izveštaj iz Lazarevca od pre par meseci gde je suprug tukao svoju ženu pred maloletnom decom. U isto vreme je pretio kako će je zaklati i stavio joj nož pod grlo, dok su njihova deca sve to gledala i plakala. Pretučena i uplašena žena je zapomagala, i kada su to čule komšije, pozvale su policiju i tako sprečile da se pretnja zločinom ostvari.
Policija je odmah uhapsila nasilnika, a prilikom pretresa stana pronađena je droga, pa se sumnja da je muž sve to učinio pod dejstvom narkotika.
U okolini Lebana unapšen je otac i suprug koji je pretio majci i ženi da će proći „kao oni sa televizije“, misleći na masakr dece u beogradskoj OŠ Ribnikar i ubistva u okolini Mladenovca. I taj nasilnik je odmah uhapšen i određen mu je pritvor od 30 dana. Ali, ostaje pitanje: šta nakon tih mesec dana čeka porodicu, kada nasilnik ponovo bude na slobodi, sam Bog zna.
Više slučajeva je zabeleženo kada je pijani suprug nasrnuo na ženu i pretio da će je ubiti. Svi ti slučajevi su se završili tako što je nasilnik završio u zatvoru. Ipak, i pored brze intervencije policije i i osude tužilaštva, slučajevi bračnog nasilja se i dalje ne smanjuju.
Ovi događaji nazvani su „eskalacija porodičnih zločina“, u kojima je najviše stradalo žena-supruga i majki, a često su uz njih žrtve bile i njena i nasilnikova deca. Uzrok tome su poremećeni bračni odnosi, od teške materijalne situacije, do ljubomore, a za sve je to okidač bio alkohol, a u poslednje vreme i droga.
Masovnost takvog zlostavljanja, koje je sve surovije i brutalnije, postao je najsnažniji alarm za svaku društvenu, time i medijsku akciju.
Suština je u tome da se utiče na društvenu svest zlostavljanih žena, ali i državnih i drugih nadležnih organa da se deluje u pravcu suzbijanja ove pojave koja poprima dramatične razmere kod nas.
To je ralog zbog kog su zlostavljane žene počele same da se udružuju u razna udruženja, kako bi jedna drugoj ispričale svoju priču, razmenile iskustva u borbi sa nasilnikom, pogotovu u ringu administracije, koji je za njih preteško breme. Nakon izlaska iz svoje kuće, pa iz sigurne kuće, one dom skoro da i nemaju i stoga su im ovakva udruženja i druženja u njima od izuzetne pomoći.
-Otac moje dece je čovek zbog koga živimo životom bez mira i spokoja iako sam sudski razvedena već godinama. Svako nasilje je individualno i za sebe, ali mi se u okviru našeg udruženja razumemo kroz šta prolazimo. Kada prijavimo nasilje, mi se susrećemo sa velikom količinom razne papirologije, davanja i pisanja izveštaja, prijavljivanja, tako da sve imamo taj zajednički problem prevelike administracije, procesa koji predugo traju, pri čemu život teče.
-Mi razmenjujemo iskustva kako da jedna drugoj pomognemo, u udruženju vlada jedna atmosfera podrške, držimo se svi zajedno i borimo da se žrtve nasilja zaštite, da se propisi koriguju. Mi imamo dobre zakone, ali postoje ti međuprostori koji daju mogućnost za „manevrisanje“ nasilnicima. Ne samo da mi tražimo rešenje od nekoga, već i samo dajemo predloge kako bi to moglo rešiti, ispričala je jedna d sagovornica koja je prošla kroz sve faze bračnog nasilja u porodici.
Informisanje i medijsko sagledavanje aktuelnog društvenog problema koji je u vezi sa zlostavljanjem žena, kroz ukazivanje na pogubne posledice nasilja, je put i način borbe protiv ovakvog ponašanja i stvaranja bezbednog okruženja za žene, žrtve nasilja.
Alarmantni porast broja zlostavljanih žena i nasilja govori u prilog tome da se društvo na sve načine, pre svega medijski, mora boriti za stvaranje pravnog i društvenog okvira u kojem će se nasilje suzbiti.
Prema zvaničnim podacima državnih organa, od početka 2023. godine pa do sredine decembra godine dogodilo se čak 27 slučaja femicida.
Ta dovoljno govori koliko je potrebna hitna društvena akcija da se ta zloslutna cifra zaustavi.
AUTOR TEKSTA: EDIT PRO
