Rezultati velike studije francuskih naučnika pokazali su da su osobe koje konzumiraju veću količinu ekstremno prerađene hrane poput gaziranih pića, industrijskog hleba, gotovih jela, gotovih pilećih medaljona ili mesnih prerađevina izložene povećanom riziku od preuranjene smrti.
| Jeftinije – privlačnije Naučnici su ustanovili da ekstremno prerađenu hranu češće konzumiraju grupe ljudi s nižim primanjima, podsetila je profesorka Nita Foruhi s Medicinskog fakulteta Univerziteta Kembridž. “Konzumiranje ekstremno prerađene hrane odraz je i društvenih nejednakosti. Nesrazmerno je češće konzumiraju osobe s nižim primanjima ili nižeg nivoa obrazovanja, a neretko i osobe koje žive same”, rekla je. “Takve namirnice su kupcima privlačnije jer su jeftinije, a zbog visokog sadržaja šećera, soli i zasićenih masnoća vrlo su ukusne i široko dostupne. Potrebno je učiniti više na socio-ekonomskim razlikama da bi se ovakve nejednakosti rešile. To je još jedan aspekt ovog istraživanja o kojem bi trebalo razmisliti.” |
Ali kako se pomenute namirnice često povezuju s ostalim nezdravim navikama poput pušenja ili nedostatka fizičke aktivnosti, naučnici kažu da je potrebno obaviti dodatna istraživanja da bi se slika u potpunosti zaokružila. Odnos između ishrane i bolesti je obično složen i rezultati istraživanja često se pogrešno tumače.
Rezultati francuskih naučnika objavljeni su prošli nedelje u stručnom časopisu JAMA Internal Medicine pokazuju da se povećanjem udela ekstremno prerađenih namirnica u ishrani za samo 10 odsto rizik od preuranjene smrti od bilo kojeg uzroka povećao za 15 odsto.
Radi se o preterano obrađenim i visokokaloričnim namirnicama s previše soli, šećera, ugljenih hidrata, zasićenih masti, pojačivača ukusa i ostalih aditiva od kojih su neki kancerogeni.
Reč je uglavnom o jelima u čijem su industrijskom procesu proizvodnje korišćeni procesi poput hidrogenizacije, hidrolize, ekstruzije ili prethodna obrada prženjem.
Ne smeju se zaboraviti ni jela s dodatim bojama, emulgatorima, pojačivačima ukusa i ostalim aditivima. Mnogi sadrže vrlo malo vitamina i vlakana.
Odranije je poznato da ekstremno prerađena hrana povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti, karcinoma, dislipidemije i arterijske hipertenzije. Na osnovu nekoliko stepeni industrijske prerade isti tim francuskih naučnika je prošle godine proučavao uticaj konzumiranja prerađene hrane na razvoj karcinoma.
U skladu s NOVA sistemom klasifikacije hrane koji priznaju svetske zdravstvene organizacije, među njima i UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), hrana se, u zavisnosti od stepena prerade kategorizuje u četiri grupe – niska ili nikakva prerada, korišćenje dodataka u pripremi hrane, prerada hrane i ekstremna prerada. Naučnici ističu da je najopasnija za zdravlje grupa ekstremno prerađene hrane, koja se svrstava u četvrtu skupinu NOVA sistema klasifikacije hrane.
Za razliku od ekstremno prerađene, minimalno prerađena hrana i nakon obrade zadržava i izgled i nutrijente. U ovu grupu, npr. spadaju prethodno naseckano i za prodaju pripremljeno voće i povrće pakovano u vrećicama kao salata ili sveže zamrznuto. Tu su još i konzervirana tuna i pasulj, kao i paradajz u konzervi.
Nasuprot tome kompoti s voćem s dodatim šećerom spadaju u grupu prerađene hrane, ali voćni deserti s dodatim šećerom, bojama i sredstvima za teksturiranje smatraju se ekstremno prerađenom hranom. Zasoljeno meso spada u prerađenu hranu, ali dimljeno meso s dodatim nitritima i konzervansima klasifikuje se u ekstremnno prerađenu hranu.
Studija francuskih naučnika sprovedena je između 2009. i 2017. godine, a u njoj je učestvovalo oko 45.000 ispitanika starijih od 45 godina.
Izvor: N1, foto: pexels.com
