Glumac Bojan Žirović nedavno je preuzeo dužnost umetničkog savetnika Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Ovo kadrovsko i umetničko pojačanje dočekano je euforično s obzirom na Žirovićevo bogato iskustvo u pozorištima u Beogradu, ali i njegovim brojnim glumačkim ostvarenjima na filmu i tv serijama. Rad njegovog prethodnika, kolege i glumca Stefana Juanina, koji mu je dužnost predao 1. marta, poštuje i uvažava, naglašavajući da je unapređenje kvaliteta rada zrenjaninskog Pozorišta njihov zajednički cilj. U narednom periodu, kako kaže, biće fokusiran na produkciju, komunikaciju pozorišta sa javnošću, pozorišnu kritiku, a posebno ističe želju da se kvalitetnim predstavama, osim lokalne, privuče i publika iz Beograda i Novog Sada.
- Razgovore o preuzimanju funkcije umetničkog savetnika počeli smo pre osam-devet meseci. U tom periodu sam dolazio da gledam predstave i razmišljao kakav bih doprinos mogao da dam. Ono što je veoma dobro jeste činjenica da zrenjaninsko Pozorište ima odličan ansambl. To je zaista nešto vredno i umnogome mi olakšava zadatak, jer, kad imate dobre glumce, to je odlično polazište u promišljanju repertoara i saradnika. Analizirajući prethodni rad i ideje kolege Juanina shvatio sam da imamo vrlo sličan senzibilitet i pozorišni ukus. On mi je svojim izborima takoreći izbio neke potencijalne adute iz ruku, što je dobar znak da ću nastaviti sličnim putem. I meni je cilj da doprinesem da se rade najbolji tekstovi na aktuelne teme, sa najboljim rediteljima, koje će publika voleti da gleda i koje će pobeđivati na festivalima. Što bliže tom cilju stignemo, to bolje. Voleo bih da u zrenjaninsko Pozorište dođe i publika „sa strane“, da napravimo predstave koje će biti interesantne da se neko odluči da napravi mali „izlet” u Zrenjanin. Želja je da na takav način i mi ovde osetimo da smo deo nekog šireg kulturnog centra ove zemlje.
U međuvremenu, do promena koje najavljujete, kakav je Vaš utisak o aktuelnom prepertoaru, predstavama koje ste odgledali u prethodnih par meseci? Da li biste neku predstavu izdvojili?
- Ne mogu da ne izdvojim „Don Žuana”. Cenio sam rad i žar kojim je stvarao Igor Vuk Torbica, mislim da sam odgledao skoro sve njegove predstave. Smatram da je „Don Žuan“ bio dobar repertoarski potez, da je predstava bila naročito dobra za ansambl i da je publika prepoznala kvalitetan rediteljski i glumački rad. I ostale predstave koje su rađene poslednjih godina su vrlo dobre – primenjivani su različiti pristupi i drago mi je što sam glumce video u različitim ulogama i raznim glumačkim stilovima.
Pokazalo se da zrenjaninska publika voli komedije, ali i da posebno reaguje na predstave koje imaju lokalni karakter, jer je to prilika da bliže dožive određenu priču. Da li ste gledajući predstave došli do takvog zaključka?
- Gradsko, odnosno narodno Pozorište kakvo je naše, u Zrenjaninu, između ostalog ima zadatak da se bavi i temama lokalnog karaktera. Trudićemo se da ispričamo priče koje su nama lokalno bitne, a koje pritom mogu da imaju i neki širi značaj. Predstava „Zrenjanin” je odličan primer za to. Svi volimo da gledamo dobre komedije. Sa posebnom pažnjom ćemo se potruditi da zrenjaninskoj publici pripremimo kvalitetne komedije.
Publika se profiliše po scenama, lutkarskoj i dramskoj, a jedan od ciljeva jeste i da deo produkcije bude usmeren na mlade ljude, naročito srednjoškolce. Da li ste se bavili i tim pitanjem?
- Tu ideju je i upravnik pozorišta Dejan Karlečik istakao kao bitnu za realizaciju u periodu koji dolazi. Namera je da se naprave i predstave koje bi bile zanimljive tinejdžerskom uzrastu, da se na taj način formira nova publika. Cilj je da mladima pružimo priliku da pozorište shvate kao zanimljivo mesto u kojem mogu da čuju zanimljive priče. Nije sve to ni tako jednostavno, jer treba biti konkurentan YouTubu, Instagramu, Tik Toku. Istovremeno, to je i izazov. Mladi ljudi žive u skladu sa sadašnjim vremenom i rado koriste mogućnosti tih medija za zabavu i komunikaciju. Ipak mislim da se nijedan digitalni medij ne može uporediti sa onim doživljajem kada se publika „sretne” sa glumcima koji u tom trenutku nešto izvode na sceni. Ta razmena uživo je neuporediva.
Prvi susret gledaoca sa onim što se dešava na sceni može biti važan za njegovo dalje razumevanje pozorišta. Kako prići potencijalnoj publici?
- Ljubav prema pozorištu treba da se neguje odmalena. Ranije su se kupovale godišnje karte i na taj način se gledaocima sugerisalo da pozorište želi da komunicira sa njima na bazi neke šire priče koja obeležava sezonu, teme koja se sagledava iz raznih uglova. Voleo bih da publika u Zrenjaninu bude zainteresovana da pogleda sve predstave koje im budemo ponudili u toku sezone.
Bliži se 72. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine na kojem će zrenjaninsko Pozorište izvesti Čehovljevu predstavu „Ludi kamen”. U više navrata ste isticali važnost održavanja takvog događaja za pozorišta, za publiku, ali i za glumce.
- Festivali su jako bitni u pozorišnom svetu. Kao glumac, uvek se trudim da kada igramo na nekom festivalu ili odemo na gostovanje dan ranije, pogledam i predstavu drugog pozorišta koja je tog dana na repertoaru ili programu ako je festival u pitanju. Zahvalan sam zbog prilike da na predstojećem Festivalu u Zrenjaninu odgledam mnogo više predstava nego što sam to stizao ranije. Izuzetna je prilika i za sam grad da se baš ovde održava smotra vojvođanskih pozorišta, da publika pogleda predstave onih pozorišta u koja možda ne bi otišli, s obzirom na to da su iz drugih gradova. Festival je uvek dobra prilika za susrete sa autorima, razgovore na zanimljive teme, druženje. Poznajem puno ljudi iz Zrenjanina koji redovno prate Festival i to je, i po njima, značajna manifestacija u kulturnom životu grada.
Kakvo je Vaše mišljenje o pozorišnoj kritici – koliko je ona važna za oblikovanje kompletnog procesa kakvo je stvaranje jedne predstave?
- Pozorišna kritika je neophodna, ne može se bez toga. Naročito kada je konstruktivna. Kao izvođači u procesu proba često ulazimo u fazu kada se zasitimo materijala, ne možemo da sagledamo dokle smo stigli i kuda dalje. Dođe do neke blokade. Žudimo tada za kritikom, za svežom misli koja će nam dati vetar u leđa. Pozorišna kritika izlazi posle premijere i ako je kvalitetna i konstruktivna može značajno da utiče na dalji razvoj predstave. U pozorištima je ranije postojala praksa da se pet, šest dana pred premijeru okupi grupa prijatelja, pozorišnih znalaca koja bi svojim savetima i iskustvom pomogala da se predstava što bolje pripremi. Danas je to sve ređe. Moj osećaj je da treba da hrlimo ka kritičarima i pre i posle premijere.
Stalni ste član Dramske scene Pozorišta „Atelje 212″, a gledaoci mogu da Vas vide i na velikom platnu, u tv serijama. Da li ste zadovoljni načinom na koji se odvija Vaša karijera?
- Veoma mi je teško da odgovorim na ovo pitanje jer za glumca ono može da deluje kao neko trik pitanje. Zadovoljan čime?! Nezadovoljan zbog čega?! Uvek ima neka bolja uloga koja me je mimoišla, ono odigrano je moglo bolje… ali ako već moram da odgovorim, zadovoljan sam. Dobijam dobre ponude, imam čak i taj „luksuz“ da poneku ulogu odbijem. Volim predstave koje trenutno igram, rado idem na posao. Kvalitetni tekstovi i dobri reditelji uvek mi obnove entuzijazam i ljubav prema ovom poslu. Recimo, veoma me je obradovala prilika da igram u filmu Siniše Cvetića „Usekovanje” i filmu Deana Radovanovića „Polovni ljudi“.
U Zrenjaninu ste rođeni, dolazite često privatno, a sada Vas za ovaj grad vezuje i profesionalni angažman? Kako ste to doživeli?
- Volim da dođem u svoj grad. Nikad se nisam odvojio u toj meri da se ne osećam ovde domaće. Zrenjanin je blizu i tu činjenicu Zrenjaninci ponekad možda zanemaruju, ne koristeći priliku da češće odu u Beograd ili Novi Sad, da budu deo kulturnih i drugih dešavanja. Drago mi je što ću češće biti ovde i što imam priliku da kroz rad u Pozorištu pružim svoj profesionalni doprinos.
Bojana Latinović
NP “Toša Jovanović”
