Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji pravoslavni vernici proslavljaju 6. maja svake godine. Njime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija koga slavi veliki broj porodica kao svoju krsnu slavu.
Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, koji je na ikoni predstavljen kao konjanik koji kopljem probada aždaju.
Slavi se dva puta i to u proleće 6. maja po novom kalendaru (odnosno 23. aprila po starom kalendaru) kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan, ali i u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
U narodu se ovaj praznik smatra granicom između zime i leta. Za njega se vežu brojni narodni običaji: đurđevdanski uranak, pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje u reci. Među najstarije spadaju i đurđevdanske pesme posvećene Svetom Đorđu, u kojima on predstavlja personifikaciju prolećnog božanstva i deluje na oživljavanje prirode. Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Svima koji slave Đurđevdan želimo srećnu slavu!
Izvor: Dijaspora TV/RTS
