Građevinarstvo, jedna od vodećih srpskih grana privreda po uticaju na rast BDP-a, popušta pod pritiskom cena i krize – da li će to dodatno dići ili spustiti cene stanova, piše 24sedam.

Građevinsko tržište u Srbiji, mereći izvedenim radovima u danas važećim cenama, poraslo je 2,7 odsto trećem kvartalu ovde godine, saopštio je ovih dana Republički zavod za statistiku. Gledano tako rast, ma kako bio mali bio, daje dobru sliku o napredovanju srpske ekonomije u svetlu aktuelne ekonomske i energetske krize.

Građevinski sektor davao je veliki doprinos rastu srpskog BDP-a u proteklim godinama, i zbog toga je privredni pad odnosno usporavanje bilo manje nego u regionu i nekim bogatijim zemljama Evrope, a oporavak nakon kovida brži.

Međutim, rast vrednosti tržišta rezultat je više „berzanske“ i finansijske nego stvarne, fizičke prirode. Kako što celokupna vrednost neke berze, odnosno finansijskog tržišta, ili neke kompanije raste tako što zbog trenutnog optimizma investitora rastu cene akcija (tržišna kapitalizacija, marketkap), tako i u Srbiji tržište nekretnina raste velikim delom zbog toga što rastu cene a ne u značajnoj meri njihova količina.

To pokazuje i zvanična statitika, podatkom da u stalnim cenama, tj, kada se uporede vrednosti izvedenih građevinskih radova trećeg kvartala ove godine i trećeg kvartala prošle godine, a u cenama iz 2021. (stalne cene) vrednost je opala za ne malih 13,5 odsto.

Kada se izdvoji sektor zgrada, odnosno kuća i stanova koji je preovlađujući, situacija je još gora jer je pad 17,7 odsto.

Pad građevinske aktivnosti izbegava samo Region Šumadije i Zapadne Srbije (rast u stalni cenama 6,4 odsto) dok je u Vojvodini pad 8,7 odsto, Beogradskom regionu 25 odsto a u Regionu Južne i Istočne Srbije čak 34,1 odsto.

Manje i građevinskih dozvola

Da ovo nije samo neki incidentni period, nagoveštavali su i raniji statistički podaci. Oni poslednji o izdatim građevinskim dozvolama, iz avgusta 2022. kazali su da je na zahtev investitora izdato gotovo 10 odsto manje dozvola za gradnju (2.562).

Međutim, pad obima građevinske aktivnosti nadomestio je i daje oštar rast cena stanova.

Godišnja stopa rasta cena stanova u Srbiji je u trećem tromesečju bila 13 odsto, mnogo više nego tokom istog perioda 2019. i 2020. godine (oko 8 odsto), poslednji su podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Cene stanova su porasle i u odnosu na drugi kvartal ove godine, za ne zanemarljivih 3,2 odsto.

Ali oštar rast cene doneo je i pada u broju prodatih stanova. Republički zavod za statistiku beleži da je u trećem tromesečju 2022. stanova prodato za 5,6 odsto manje u odnosu na isti period
2021.

To se desilo prvi put za poslednjih devet tromesečja a u RGZ to tumače kao posledicu i međugodišnjim padom broja kupoprodaja stanova finansiranih bankarskim kreditima. Taj pad traje već treće tromesečje zaredom.

Da li to znači da će i cene stanova konačno morati da popuste? Odgovor koji su dali agenti za nekretnine koje je anketirao 24sedam se razlikuje. Ono u čemu se slažu je da cene jesu prevelike ali ne i u tome da li će i kada pasti. Većina očekuje smirivanje rasta ali ne i padanje cena, bar ne u dogledno vreme, dok tek poneki misli da je došlo vreme da se „balon cena“ izduva.

Izduvavanje možda značajnije samo kod starogradnje

Na tom talasu male ponude a velike tražnje rasle su i cene starogradnje, i to čak po stopama većim nego kod novogradnje. Tu ima mesta za izduvavanje cena, jer ipak se po kvalitetu gradnje i pratećoj infrastrukturi, od garaža do vrtića i prodavnica, zgrade i naselja nikli pre trideset ili pedeset godina ne mogu porediti sa novima.

Sa primetnim padom obima prodaje stanova i cene koje na stanove u novogradnji stavljaju investitori će morati da se primire, ukoliko9 brzo želi da se izvuče novac. Krediti će biti sve skuplji a time i broj građana koji se na njih odlučuju manji. Ni bazen kupaca sa kešom, koji je u Srbiji nesrazmerno velik s obzirom na ekonomski nivo zemlje, nije bez dna.

Međutim, ima i argumenata koji ne idu u prilog zete za cene moraju pasti. Ako značajno padne „dotok“ novih stanova na tržište, a stanova generalno manjka, ni cena u maloj ponudi ne može da popusti.

Dušan Mirkulovski, vlasnik beogradske agencije „ZidArt“, za 24sedam je rekao da dogod se parametri na tržištu dramatičnije ne promeni, neće ni cene.

– I pored skoka cena, prodaja u Beogradu ide toliko dobro da je ove godine stan prodao i onaj ko se tome ranije nije mogao nadati. Stanova nedostaje na tržištu a sada imamo i ovu situaciju sa platežnim Rusima, i dok se sve to ne promeni ili ljudi iz nekog trećeg razloga ne prestaju da kupuju stanove, nema razloga ni da padaju cene u Beogradu – uveren je Mirkulovski.

Izvor: Biznis i finansije

Izvor fotografije:Pexels