Proizvođači hrane varaju potrošače na razne načine da bi ostvarili veću zaradu i smanjili troškove proizvodnje, na primer, prikrivanjem i zamenom satojaka, razblaživanjem tečnih proizvoda vodom, neadekvatnom promocijom i nepravilnim deklarisanjem, upozoreno je na konferenciji o bezbednosti i kontroli hrane u Srbiji.
Zloupotrebi i neadekvatnim predstavljanjem na tržištu najviše su izloženi proizvodi od mleka i mesa, kao i maslinovo ulje, riba i organska hrana, naveli su učesnici.
Obmanuti mogu biti svi u prehrambenom lancu, od potrošača preko trgovaca do proizvođača.
Online diskusiju su organizovali Delegacija za EU u Srbiji i Centar za evropske politike kako bi predstavili načine krivotvorenja u prehrambenoj industriji, ali i mere zaštite i bezbednosti u kontroli kvaliteta koje bi prevare u ovom sektoru svele na minimum.
– Na osnovu 68.000 provera koje su sprovedene u prodavnicama, pijacama, aerodromima, morskom lukama i industrijskim domaćinstvima 72 zemlje Evrope, zaplenjeni su lažni prehrambeni prizvodi, “fake food” u vrednosti od 53,8 mil EUR u periodu od decembra 2020. do jula 2021. godine – navela je istraživač prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG Sante) Eva Zigner, predstavljajući rezultate akcije “OPSON X”.
Istakla je da je tom akcijom zaplenjeno 15.000 tona neadekvatne hrane za tržište i 33 miliona litara pića, te dodala da je u programu učestvovalo više nadležnih institucija EU kao sto su DG SANTE, Evropska kancelarija protiv prevare (OLAF) i Kancelarija EU za intelektualnu svojinu (EUIPO).
Ona je, takođe, definisala pojam prevare kao krivično delo i zaključila da bi se suzbila ovakva vrsta zloupotrebe u Srbiji neophodno je da se sarađuje sa zemljama EU kako bi se provera kvaliteta robe prilikom uvoza i izvoza podigla na viši nivo.
Načelnik odeljenja za veterinarsku inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Ivanović istakao je da u prevarama koje se vrše u industriji hrane treba da učestvuju pored inspekcijskih organa i sud i policija, jer se radi o krivičnom delu.
Dodao je da je zaštita potrošača u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i poručio da bi sve institucije trebalo da se uključe kako bi se uveo jasan pravilnik o tome šta određeni proizvod treba da sadrži i kako se proizvodi, kao i da se reguliše pitanje zloupotrebe i bezbednosti potrošača.
Govoreći o svojoj struci, naveo je da se najčešće prevare dešavaju kod prodavaca i proizvođača roštiljskog mesa, gde proizvod sadrži niži sadržaj proteina nego što je na deklaraciji ili manji procenat junećeg mesa nego što je predviđeno.
Predsednik Upravnog odbora Mreže za ruralni razvoj Srbije Dragan Roganović rekao je da su na meti prevara trgovaca koji preprodaju i menjaju robu su mali proizvođači jer, kako kaže, veliki potrošači imaju razvijeniji sistem bezbednosti.
– Zelene pijace nekada su bile preprodajna mesta za izvorne proizvođače hrane, dok sada hrana na pijacama potiče iz veleprodaje, ispunjava hemijsku kontrolu, ali nema veze sa primarnim proizvođačima – kazao je on.
Na konferenciji je objašnjeno da u lancu prehrambene industrije prevareni mogu biti kako potrošači tako i proizvođači i trgovci, ali i zaključeno da je pritisak nelojalne konkurencije najviše na malim proizvođačima.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kazao je da je u prodaji takozvani “pekarski med” koji nije štetan po zdravlje, ali zbog nedostataka ne može da se koristi u ishrani već za pravljenje proizvoda od testa. Objasnio je da se promenom deklaracije ovaj med prodaje kao prirodni med, iako nema botaničko poreklo meda.
