Branislav Frenc, život u Gerontološkom centru, usled puno slobodnog vremena, organizovao je tako što je ponovo počeo da pravi makete, koje izrađuje veoma precizno i predano i kojima posvećuje veliki deo svog vremena.
Šest godina, koliko boravite ovde u centru, pravite makete, kako ste došli na ideju i kako ste počeli to da radite?
„Na ideju sam došao iz dosade, ja sam navikao da radim, ceo život sam radio, sam sam svoju kuću gradio, a makete sam počeo da radim još u armiji, pravili smo makete migova od pleksiglasa, kao i Ajfelove kule. Kad sam došao kući, oženio sam se, gradio sam kuću i nisam imao vremena za to, sad kad sam ovde došao imao sam vremena na pretek, i šta ću. Prvo sam pravio Ajfelovu kulu, ne običnu nego duplu,koja iziskuje veliku pažnju i preciznost, a ja sam uporan i precizan, to mi je osnova.
Kad sam to uradio razmišljao sam šta ću, i odlučio da napravim maketu svoje kuće, pošto sam je sam gradio, sada imam i maketu, ona je original verzija moje kuće. Zatim sam pravio razne stvari, seljačka kola, jedna pa druga, pa treća, koja sam poklanjao. Pošto sam rodom iz Melenaca napravio sam i Melenačku vetrenjaču.
Sin mi je predložio da napravim Bečkereku ćupriju, to sam radio na osnovu fotografije, uzeo sam sliku i preračunavao, a išao sam i da koračam kako bih shvatio koliko je dugačak most, dugačak je 43 metra, na osnovu svega toga preračunao sam sve dimenzije i napravio most. Stubovi, širina, visina, debljina, profili, sve, volim da kažem da je to moje životno delo“.
Koliko je potrebno da se izradi jedna maketa?
„Radio sam i po četiri meseca otprilike, od osam do deset sati dnevno, i subotom i nedeljom i praznikom“.
Koliko je teško raditi makete?
„Mene to opušta i uopšte mi nije teško. To mi je izazov. Na ovom mostu velikom, samo na ogradi ima 1086 rupa, na sve sitnice sam obraćao pažnju i jako sam zadovoljan kako je ispao“.
Da li ste zadovoljni životom u Gerontološkom centru?
„Ja se ne kajem uopšte što sam došao u dom, zadovoljan sam, došao sam samovoljno i ja se divim ovim ljudima ovde što rade, nas ima blizu četiri stotine, mislim, osoblje veoma lepo radi svoj posao i imam odlične uslove da radim ono što me ispunjava“.
Da li planirate da napravite još neku maketu?
„Postoji mogućnost da napravim još jednu Bečkerečku ćupriju, sada će to ići malo lakše pošto imam iskustvo. Ova će biti poklonjena Narodnom muzeju i jako sam zadovoljan zbog toga“. – kaže Branislav na kraju ovog razgovora i uverava nas da dani starosti ne moraju biti sumorni, naprotiv, mogu poslužiti za opuštanje uz omiljeni hobi, kao što je to odlučio naš sagovornik.
Autor teksta Aleksandra Forotičan Rauški
