Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija Gabrijela Grujić posetila je protekle nedelje naš grad povodom promocije Nacionalnog modela dualnog obrazovanja i okvira kvalifikacija u Republici Srbiji održane na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“.
Zbog čega je važan model dualnog obrazovanja?
„Dualno obrazovanje je od velikog značaja za sve koji pohađaju nastavu po tom modelu, za kompanije koje u tome učestvuju, ali i za privredni razvoj Srbije u celini, jer je suština ovog modela osiguranje kvaliteta obrazovanja kroz spajanje teorije i prakse. Model dualnog obrazovanja ima veliki potencijal za privlačenje investicija.
Kadrovi imaju veliku ulogu kada se kompanije odlučuju za investicionu destinaciju. Zato će zemlja koja bude mogla da osigura kompetentan kadar biti pobednik u trci za investicije, koje su ključ privrednog razvoja zemlje. Dosadašnja praksa je pokazala da se kadrovi koji su stručnu praksu obavljali u
kompanijama, zapošljavaju brže i ostvaruju veći prosek zarade. Mladi koji su znanje stekli učenjem kroz rad imaju bolju startnu osnovu i za pokretanje sopstvenog biznisa, ukoliko imaju takvih ambicija. Kompetencije koje mladi stiču na ovaj način, obezbeđuju im sigurnu i uspešnu karijeru, što je naš glavni cilj“.
Da li postoji neki značajan rezultat našeg grada koji biste istakli?
„Drago mi je što je Zrenjanin prepoznao koliko je važno da se svaka lokalna samouprava uključi u primenu dualnog modela, jer je to najbolji način da osiguramo kvalitet obrazovanja za nove generacije. U ovom momentu učenje kroz rad realizuje se u kompanijama kao što su Drekslmajer, Borets, Novares, Šinvoz. U
kompaniji Drekslmajer, na primer, praksu u realnom radnom okružnju obavljaju mladi iz Tehničke škole Zrenjanin, na profilima tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama i tehničar mehatronike. Svi oni će, po završetku škole, biti potpuno operativni i samim tim dragocen kadar za poslodavce koji imaju
potrebu za tim profilima“.
U petak ste imali na našem fakultetu promociju i javnu raspravu kojoj su prisustvovali pored dekanata,
studenata i profesora, i predstavnici lokalne samouprave i predstavnici privrednih komora našeg okruga, šta je zaključak tog susreta?
„I javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju koju smo održali u Zrenjaninu obeležio je konstruktivan dijalog o predloženim rešenjima. Pokazalo se da su učesnici najviše zainteresovani za predviđenu mogućnost da se poveća broj dana praktične nastave. Do tog rešenja
smo došli, jer se ranije postavljalo pitanje da li mladi mogu da ostvare sve kompetencije, odnosno sve ishode koji su zagarantovani standardom kvalifikacija kada žele da se zaposle, ukoliko ostane dosadašnji minimum od 20 odsto časova stručne nastave u kompanijama. Pretpostavili smo da mladi mogu da ostvare sve ishode kvalitetnije ukoliko je data mogućnost da četvorogodišnji profili u kompaniji provedu najmanje od 40 odsto nastave, a trogodišnji do 60 odsto.
Naši nastavnici su do sada sa učenicima obavljali samo teorijsku nastavu, a trudili smo se da usaglasimo kadrove, tako da oni uz saglasnost direktora mogu da borave u kompanijama sa učenicima do 30 odsto uz ugovor o dodatnom angažovanju. I to je još jedan od načina da doprinosimo osiguranju kvaliteta obrazovanja i jedno od čestih pitanja na javnim raspravama“.
Kakvi su dalji planovi što se tiče mogućnosti dualnog obrazovanja na
našem fakultetu?
„Kancelarija za dualno obrazovanje i NOKS koju vodim, uvek je na raspolaganju svima koji imaju interesovanja za primenu ovog modela učenja i koji imaju svest o neophodnosti da se kroz dualni model osigura kvalitet obrzovanja. Kancelarija će u narednom periodu, zajedno sa drugim socijalnim partnerima, pomoći u preporukama za kreiranje studijskog programa po dualnom modelu u skladu sa Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju“.
Da li su studenti zainteresovani za ovakav vid obrazovanja i zbog čega
je to važno za njih?
„Iz razgovora sa studentima shvatila sam da su oni izuzetno zainteresovani i raduje me što je tako. Kroz ovaj model studenti imaju 450 sati aktivne nastave u amfiteatru i isto toliko u kompanijama. Učenje kroz rad postaje deo studijskog programa u skladu sa zakonom i nosi određeni broj ESPB bodova koji će im svakako olakšati tranziciju ka svetu rada i to neposredno nakon dobijanja diplome“.
Aktuelna je primena zakona o Visokom studijama, da li nam možete ukratko reći šta to znači za studente?
„Znači zaista mnogo. Ogroman je benefit što za vreme formalnog obrazovanja mogu da provode više časova u realnom radnom okruženju i da na taj način savladavaju procese koji su usmereni na savremeni tehnološki razvoj. Mladi takođe za vreme formalnog obrazovanja imaju naknadu od 50% osnovne zarade na adekvatnom radnom mestu u skladu sa Zakonom, kao i mogućnost da njihovo angažovanje u kompanijama u pogledu naziva kompanije i provedenih sati bude upisan u njihov dodatak diplomi. Uz osiguranje kvaliteta obrazovanja, biće im mnogo jednostavniji ulazak na tržište rada i započinjanje profesionalne karijere“.
Šta se postiže usvajanjem ovakvog modela obrazovanja, da li je sistem
dualnog obrazovanja bolji od klasičnog?
„Za razliku od klasičnog modela obrazovanja, očekujemo da dualni model obezbedi bolji kvalitet obrazovanja jer mladima omogućava da obavljaju učenje kroz rad u kompanijama na najmodernijoj opremi. Na ovaj način postižemo to da mladi po završetku školovanja raspolažu teorijskim i praktično primenjivim specifičnim znanjima, kao i razvijenim “mekim veštinama”, koje su sticali u savremenom,
realnom radnom okruženju. Kompetencije koje mladi stiču na ovaj način obezbeđuju im da budu tražen kadar i grade uspešnu karijeru, dok takvi kadrovi kompanijama obezbeđuju održivost i inovativnost“.
Autor teksta: Tijana Kostadinović
