Todorović centar je centar za psihoterapijsku i razvojnu podršku. Osnovan je sa ciljem pružanja psihološke, psihoterapijske, defektološke i pedagoške pomoći i sa ciljem rešavanja ličnih, porodičnih, bračnih i razvojnih problema. Takođe, ovde se mogu obratiti i svi oni koji žele da razvijaju svoje potencijale, da rade na svom ličnom rastu i razvoju. Usluge centra su namenjene deci, adolescentima i njihovim porodicama, odraslim pojedincima i parovima.
Todorović centar je prepoznatljiv po integrativnom psihoterapijskom pristupu, ali i po timu interdisciplinarnih stručnjaka. Na jednom mestu možete dobiti usluge prevencije, procene i adekvatan tretman kroz terapijski i edukativno savetodavni rad.
Posetili smo Todorović centar i porazgovarali sa Tanjom Todorović, koja je psihoterapeut, psihološki savetnik, trener razvojnih veština i defektologom, a ujedno je i osnivač ovog centra. Kao vrlo zanimljivu temu za razgovor izabrali smo upravo emocije, i prenosimo Vam ono što je Tanja izdvojila kao vrlo bitnu stvar vezano za njih.
Slušate li svoje emocije? Da li to znači slušaj svoje srce ili nešto drugo?
Emocije se inače često pominju bez suviše razmišljanja. Reći da je neko emotivan je zaista pleonazam, jer svaki čovek poseduje emocije, pošto su nam one urođene. Način na koji se neko suočava sa emocijama, kako i koliko ih ispoljava i kako upravlja njima – ono su po čemu se ljudi međusobno razlikuju i predstavlja plodnu oblast u kojoj svako može „raditi na sebi“ i nadograđivati se.
Kada naiđemo na teškoće u porodičnim, profesionalnim ili partnerskim odnosima, kada se nalazimo u stresu ili krizi, jedna od stvari koja će nas približiti rešenju je da usmerimo pažnju na naše trenutne emocije, njihov izvor, snagu i značenje. Cilj je da se vratimo i ostanemo u sadašnjosti, da prepoznamo i oslobodimo se, često nesvesnih, emocija koje nas vezuju kako za prošlost (najčešće strah i/ili ljutnja, bes) tako i za budućnost (najčešće anksioznost). Ovo je proces koji zahteva motiv, vreme i strpljenje.
Jasni znakovi da već duže vreme zanemarujemo svoje emocije (nismo iskreni prema sebi) su: osećaj praznine, “težine”, osećaj da nam nešto nedostaje, osećaj da „to nije to“; osećamo ljutnju, bes, tugu, nemir, neprijatnost i kada smo sami i kada smo sa drugim ljudima, želju za izolacijom od drugih, umor (a ne nedostaju nam san, ni vitamini ni minerali); osećamo bolove u našem telu, najčešće bolove u mišićima usled „čudnih priklještenja“ ili one „iz vedra neba“ (za koje nema medicinskog objašnjenja, jer je organski sve u redu) i time se zatvara krug psiha-telo, jer jedno ne funkcioniše bez drugog.
Suština nije u pozitivnosti, već u priznavanju kako se osećamo u svakom trenutku, čak i kad se ne osećamo dobro. Budite iskreniji, budite iskreni prema sebi, ne plašite se da budete tužni, depresivni ili anksiozni. Važno je prihvatiti kad se osećamo loše i znati da se to dešava i da će se dešavati.Samo iskusite emocije i učite iz njih, da biste postali otporniji.
Emocionalne kompetencije jesu nešto što svi posedujemo, ali je pitanje da li ih koristimo u smeru razvoja ili kontrarazvoja. Dakle naše emocije nisu konj bez jahača, one nam uvek nešto poručiju a na nama je kako to prepoznajemo I usmeravamo. Kažem usmeravamo, jer kontrolisati emocije često ume da ode u krajnost potiskivanja. Slušati svoje emocije znači donositi izbore sa kojima se osećamo ugodno, znači naučiti da ih ispoljavamo, znači poštovati i zauzeti se za sebe, svoje želje i potrebe.
Emocionalnekompetencije nas uče kako da mislimo i osećamo, odnosno da razborito vidimo sebe i svet oko sebe, da lakše donosimo odluke, da tolerišemo frustraciju, da razvijamo volju i inicijativu i ostvarujemo kvalitetnije odnose. Psihoterapija je odnos koji je bezbedan, u kome vas terapeut razume i prihvata bez osude. Psihoterapija je lekoviti razgovor kroz koji postajete svesniji šta osećate i kako funkcionišete.
Psihoterapeut koji stavlja naglasak na rad sa emocijama pomaže klijentu tako što ga upućuje na sećanja, odnose i situacije koje su bremenite dirljivim emocijama, a sa neprestanim ciljem da klijent ponovo uspostavi kontakt sa svojim važnim emotivnim potrebama i osećanjima, koji su najčešće povezani sa narušenim odnosima sa bližnjima: roditeljima, decom, sestrom, bratom, prijateljem, itd.Psihoterapija je proces učenja gde isprobavate nove načine rešavanja problema i razvijate se. Psihoterapija je saradnja sa stručnjakom da pronađete snagu i kapacitet za poboljšanje unutar sebe.
Zašto su socio-emocionalne kompetencije važne kod dece?
Kao što u školi deca uče za kontrolne zadatke i provere znanja, neki realni životni testovi mogu se pojaviti na dečjem putu u momentima kada fizički nismo uz njih, pa su ove veštine važne za prevladavanje upravo takvih testova. Neki od tih izazova su:
Različiti konflikti koji se javljaju među decom, a koji mogu imati težinu ozbiljnosti (zadirkivanje, vređanje, omalovažavanje i dr.); Neprihvaćenost od grupe vršnjaka koja dovodi do pada samopoštovanja; Slaba kontrola emocija (naročito neprijatnih poput besa) Teško prihvatanje trenutnog neuspeha itd.
Pored širokog spektra znanja koje dete dobija polaskom u školu, mentalno zdravlje dece podjednako je važno negovati, a emocionalna inteligencija je deo mentalnog zdravlja.
Iako ne deluju isprepletano, socio-emocionalne kompetencije su važne za vaspitno-obrazovni proces jer podstiču koncentraciju, koja podstiče učenje i pamćenje.
Način na koji se ponašanje, emocije i saznanje integrišu u prvih deset godina života ima značajan uticaj po psihičko i emocionalno funkcionisanje tokom odrastanja. Važno je naglasiti da se ove veštine uče celog života, ali i da je dobra podloga u ranom uzrastu važan preduslov stabilnosti i zadovoljstva u kasnijim godinama.
Psihološke i edukativne radionice za decu različitih uzrasta su nešto što je najviše privuklo pažnju roditeljima, ali i mališanima. Grupa je mesto gde mališani stiču brojne veštine, kako socijalne tako i emocionalne, razvijaju svoje osobine, ali i stiču nova znanja. Rad u grupi ima svoje prednosti, neke od njih jesu povećana efikasnost učenja, zatim motivisanje i osećaj samopouzdanja, intenzivno socijalno učenje, pripremanje za svet rada, sticanje ključnih kompetencija, komunikacija, mogućnost preuzimanja vođstva i odgovornosti, razvijanje poverenja prema drugima, kontrolisanje konflikata, tj. asertivno ponašanje itd.
Tanja Todorović ističe i to da je pristup u ovom centru psihodinamska integrativna psihoterapija po OLI metodu. To je vid dubinske psihoterapije koji se od drugih tehnika razlikuje po tome što nije zasnovan samo na pokušaju razrešenja određenog problema, rešavanja konkretne situacije, već na analizi dubljih slojeva naše ličnosti i dubljim promenama, odosno traženju uzroka.
– Moje formalno i neformalno obrazovanje daju mi širinu pristupa kako u radu sa decom, tako i u radu sa odraslima. Defektologija i psihoterapija jesu saveznici u rešavanju emocionalno-psiholoških i razvojnih problema. Duboko sam uverena da je svaki pojedinac svet za sebe i da svako od nas ima pravo da za sebe bira potpuno personalizovan, lični pristup, koji će mu/joj pomoći da prevaziđe teškoće koje mu/joj se nađu na životnom putu. Verujem u snagu odnosa između teraputa i klijenta, jer upravo je on ključan za uspešnost terapijskog procesa. Smatram da su terapeut i klijent ravnopravni partneri koji zapravo uče jedan od drugoga.
Stoga, ukoliko imate bilo kakav problem ili jednostavno želite da napredujete Vi ili Vaša deca, slobodno se obratite Todorović Centru, tu su da odgovore na sva vaša pitanja i nedoumice. Nalaze se u ulici Žitni Trg 12/2, a možete ih pozvati na broj telefona 062/1631448.
