Februar je mesec koji ima najviše mana. Ne samo što nam uskraćuje 2-3 dana života, već ne može ni da se opredeli da li će da bude kišovit, snežan, sunčan ili vetrovit. Najtragičnije u ovom kratkom mesecu je što su oni prekookeanski uticaji pojedince uspeli da obrlate da umesto praznika Svetog Trifuna proslavljaju Svetog Valentina, komercijalno prevedenog u „Dan zaljubljenih“. Ameri su već decenijama masterminds kada je marketing u pitanju, što pokazuje i planetarna prihvaćenost ovog „praznika“ u svim religijama i kulturama.
Iako se u Pravoslavnom svetu svakog 14. u mesecu vodi oštra polemika oko toga koji praznik bi trebali da slavimo, istorija kaže da nećete pogrešiti kako god da učinite. Ja vam sad neću držati čas, jer to možete sami da izguglate. Možda se molite Bogu, Alahu, Budi ili Šivi, ali sigurno verujete u istog Valentina. Ne znate ni sami kako je i kada to počelo, ali zahvatilo vas je poput epidemije i srce brže tuče kada počne 1. februar, jer znate da onda brojite sitno ili 14 puta spavate i evo ga! Isti ti uticaji nametnuli su nam obavezu da se toga dana izjavljuje i pokazuje ljubav prema partneru / partnerki u vidu kojekakvih poklončića. Jasno je da je to idealna prilika da olakšate svoj budžet, a tržni centri da ga dopune. Kao da nije dovoljna kupovina uglavnom bespotrebnih stvari , onda se očekuje da dragu (na Balkanu su uglavnom muškarci must have džentlmeni) izvedete na romantičnu večeru ili nešto što bi trebalo tako da izgleda. Pošto ste tih dana pod dodatnim stresom, savetujete drugare koji bi bio pravi izbor i oni vas ne (iskusno) upute u pogrešnom smeru gde je na pomolu katastrofa ukoliko je još dama možda slučajno u PMS-u. Da skratim, šta god da uradite, neće biti dobro i stižete tek na after party.
Živimo u materijalnom svetu, s toga mogu i da razumem svu tu potrebu trošenja novca i dokazivanja poklonima. Međutim, jedna stvar mi posebno stvara nemir oko tog Valentina. Zašto pojedinci čekaju baš taj dan da bi nekome rekli ili pokazali da ga/je vole? Dolazimo do nasušne, organske potrebe svakog živog bića da ljubav daje i prima svakog dana. Ne može niko da (pre) živi od te vaše instant ljubavi tog dana, morali ste da je hranite ranije i redovno. Ljubav se živi svakog novog jutra, osmeha, pogleda, zagrljaja, poljupca, ona ne mora ni da se izgovara, ona se oseti iako se nekad može i opipati. Od darova ona jedino prepoznaje i prihvata one koje može da udahne i koje joj pomažu da raste.
Zanimalo me je šta o ovom prazniku ljubavi misle, odnosno da li ga obeležavaju ljudi na društvenim mrežama, pa sam sprovela jednu anketu na Instagramu gde je Valentin za dlaku, odnosno jedan glas odneo pobedu nad „ljubavnim ateistima“. Marketing je ipak odradio svoje, ili Insta svet želi samo da bude u trendu. Čujem zatim reklamu na radiju „Ljubav u Parizu za 120 evra 14. februara“. Kažu, “idealna cena da zaprostite svoju dragu u najromantičnijem gradu na svetu“. Prvo, sad kad je više stotina hiljada ljudi čulo ovu reklamu, povesti voljenu i zaprositi je u gradu svetlosti na taj dan, uopšte ne bi predstavljalo surprise (pročitala bi vas dok kažete P(aris). Drugo, dragi muškarci, da li zaista mislite da ćete posle dvadesetočasovnog klackanja autobusom do Pariza moći da prođete sa 120 eura? Treće, garantujem da ćete i sami omamljeni od miomirisa i utrnule zadnjice, zaboraviti zašto ste je poveli (maštajući o svom udobnom krevetu kod kuće). Ne bih da raspršim nekome iluzije i sama sam romantik po prirodi (postala u zrelijim godinama), ali dajte ljudi, Pariz postoji još od pre 250 godina pre nove ere i svih 365 dana svake godine i sigurno će biti na istoj lokaciji kad god da odlučite da ga posetite. Ne nasedajte na propagandu. Uostalom, ako joj niste do sada stvorili Pariz u srcu, geografske širine neće je usrećiti.
Srbi ste, ili živite u Srbiji i s toga ne možete baš ništa da ne slavite tog 14. februara! Ako vam prethodna priča nije bila interesantna, onda ste se sigurno priklonili Sv.Trifunu. Iako je prema hrišćanskom učenju on bio zaštitnik bračne ljubavi (diskriminacija drugih vrsta ljubavi u potpunosti prisutna) i vernosti, mi jedino znamo da na taj dan treba piti što više vina. Tome su nas edukovali vinogradari i vinari, koji su Sv.Trifuna uzeli za svoju slavu. Ma šta nam je teško. Prihvatamo verovanja koja nam gode.
Kako god nam stomak zaigrao na pomen Valentina ili Trifuna, tu apsolutno nema ničega lošeg. Lepo je slaviti ljubav i uživati u dobrom vinu. Još je lepše kada se te dve božanske niti spoje. Pozajmiću jednu tursku poslovicu koja kaže „Dobro vino i lepa žena-to su dva najlepša otrova“.
Želim vam što više tečnih, toksičnih poljubaca od kojih se ne oporavljate!
