U Banatu su zlatovezom ukrašavani najsvečaniji delovi narodnih nošnji, među kojima se po lepoti izrade i bogatstvu ornamentike izdvajaju nevestinska oglavlja – kape zlatare i tulbenti, kape džege, marame, jeleci, kecelje, oplećci, formeti, bekeši, muške košulje i pojasevi.
Kako se naglo pojavio oko 1880. godine, zlatovez na narodnim nošnjama Banata gotovo je isto tako naglo i izašao iz upotrebe oko 1920. godine. Iako je predstavljao deo narodnog stvaralaštva, on zbog skupocenosti izrade nikada nije u potpunosti zaživeo među seoskim stanovništvom. Bio je i do kraja ostao privilegija bogatih i simbol prestiža.
Srpske kape zlatare izrađivane su od satena ili svile. Sastavlјene su iz dve celine: same kape, koju čine dva izdužena i u predelu ušiju zaoblјena polukruga i produženog dela – „šlajfni”, u vidu dve trake koje slobodno padaju niz leđa. Zlatovez na zlatarama rađen je preko kartonom oblikovane šare. Ornamentika predstavlјa tipične ruralizovane forme srednjovekovnog baroka (rozete, cvetolisne grane, motive ptica, grožđa, klasja žita, hristovog lišća). Zlatovez se redovno izvodio u kombinaciji sa dodatnim aplikacijama: šlјokicama, perlama, staklićima. Kape su imale i dodatni ukras koji se sastojao iz buketa veštačkog cveća pričvršćenog na temenu kape. Na fotografijama iz Etnološkog odeljenja NMZ možete videti portrete žena sa kapom zlatarom iz 1922. godine autora Đure Roknića.
