Историја српског језика, писма и књижевности обухвата развој језика од његових раних почетака до савременог доба, укључујући еволуцију писма и књижевности.
Рани периоди
Прасловенски језик: Српски језик потиче из прасловенског језика, заједничког предака свих словенских језика, који се говорио до око 6. века.
Старословенски језик: У 9. веку Ћирило и Методије су створили први словенски књижевни језик, старословенски, и осмислили глагољицу, прво словенско писмо.
Средњи век
Српскословенски језик: Мешавина старословенског језика са народним говором. Коришћен је у црквеним и државним документима.
Немањићка династија: Током владавине династије Немањића (12-14. век), српски језик и писменост доживели су процват.
Османско царство
Српски језик је био под утицајем турског језика, а многи турски изрази су ушли у свакодневни говор.
Ново доба
Вук Стефановић Караџић: У 19. веку, Вук Караџић је реформисао српски језик и писмо, стандардизовао језик на основу народног говора и увео фонетски правопис.
Савремени период
Српски језик је данас званични језик Републике Србије, користи два писма (ћирилицу и латиницу) и базиран је на штокавском дијалекту.
Историја српског писма
Глагољица
Прво словенско писмо које су осмислили Ћирило и Методије у 9. веку.
Ћирилица
Развијена од стране ученика Ћирила и Методија, постала је главно писмо Срба током средњег века и остала у употреби до данас, уз реформе Вука Караџића.
Латиница
Почела се користити током аустроугарске владавине и постала равноправна са ћирилицом у 20. веку, посебно у време СФР Југославије.
Историја српске књижевности
Средњи век
Прве значајне српске књижевне творевине су житија светаца и хагиографије, од којих је најпознатије „Житије Светог Симеона“ које је написао Свети Сава.
„Мирослављево јеванђеље“ из 12. века је један од најстаријих и највреднијих споменика српске писмености.
Ренесанса и барок
Раздобље хуманизма и ренесансе (15-16. век) донело је нове форме књижевности, а у 17. веку барок је донео нови стил и теме у српску књижевност.
Ново доба
и 19. век обележени су појавом српског просветитељства и романтизма.
Вук Стефановић Караџић и његови следбеници реформисали су српски језик и књижевност, пишући дела на народном језику.
Модерна књижевност
Почетком 20. века јавља се модернизам, а српски писци постају значајни део европске књижевности.
Након Другог светског рата, књижевност СФР Југославије је доживела процват, са писцима попут Иве Андрића, који је добио Нобелову награду за књижевност.
Савремена књижевност
Данашња српска књижевност обухвата широк спектар жанрова и стилова, са многим савременим писцима који добијају међународна признања.
Историја српског језика, писма и књижевности је комплексна и богата, рефлектујући културне, политичке и друштвене промене кроз векове.
