Često slušamo i čitamo o tome kako su nove generacije zavisne od tehnologije, te se dalje dolazi do zaključka da deca dvadesetprvog veka nemaju nikakva interesovanja mimo telefona, računara i raznih konzola. To, naravno, nije tačno. “Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja“ rekao je čuveni Pablo Pikaso.
O negovanju umetnosti i kreativnom razvoju kod dece i omladine, rezgovarali smo sa Sanelom Dunđerski, našom sugrađankom, profesorkom srednje dizajnerske škole u Novom Sadu i jednom od osnivača kreativnog centra “Kolorino Stvaralaštvo”. Sanela ističe da je oduvek volela da se druži sa decom i prenosi im znanje, a za to krivi svoju mamu koja je po struci učiteljica. U svom poslu uživa, jer je, kako kaže, spojila sve što voli- umetnost, kreativnost, podučavanje i najbolju, najsaradljiviju, najopušteniju ekipu za rad. Ono što je “Kolorino stvaralaštvo” danas je nešto o čemu je naša sagovornica dugo sanjala.
Kako je nastalo Kolorino Stvaralaštvo?
-Kolorino aktivno radi četiri godine. Dugo sam želela da napravim nešto što Kolorino jeste danas i tako sam jednom prilikom o tome razgovala sa Sonjom Vujaković koja bila oduševljena mojom idejom i koja je imala još 10 svojih. Sonja Vujaković je učiteljica koja je nebrojano puta organizovala odlične predstave, što sa svojim đacima, što kasnije i sa polaznicima kreativo-dramskog procesa. U početku smo radile po modulima gde su polaznici likovnog stvaralaštva radili na scenografiji i kostimima za predstave. Kako je vreme prolazilo polako smo se okretali crtanju, slikanju i kreativnom radu, dok su naši glumci vredno radili i podžavali manifestacije u gradu.
Koliko je deci primamljiva umetnost?
-Zapravo jeste mnogo. Deca čistom dušom prihvataju sve. Ne volim da se mešam mnogo,ali volim da ih navedem na to da sami prepoznaju, osete i odvoje dobro od lošeg. Često se u Kolorinu osvrćemo kroz Istoriju Umetnosti na slikarstvo, arhitekturu, modu pa radionicu prilagodim uzrasnim grupma. Najslađe od svega jeste kada se oni trude da zapamte Imena i dela velikih umetnika.
Šta bi promenila u obrazovnom sistemu?
-Ne bih mnogo menjala sistem, više sam za to da se promeni svest kod vaspitača, učitelja, nastavnika pa na kraju i roditelja. Svi znamo koliko je važno u razvoju jednog deteta načuti ga da se oslobodi, da bude svoje. A to je , naravno najbolje kroz muziku, dramu i likovnost. Deca koja često koriste bojanke na praznom papiru ne znaju šta treba da rade. Često čujem “Ja to ne umem” a zapravo ga je strah da pokuša jer nema linije koje ga ograničavaju. Lakše je, ali ne i bolje. Dakle, više praznog papira velikog formata, više akvarela, tempera, gline, plastelina, kolaža, a manje drvenih i flomastera.
Kada govorimo o značaju umetnosti za razvoj dece najčešće se pominju muzika i književnost, zašto je likovna umetnost uvek u nekom zapećku?
-Ne bih se složila sa tim. Mislim da je likovna umetnost podjednako zastupljena. Nama je ove godine mnogo likovnih konkursa pristiglo, na nešto nismo odgovorili, na nešto jesmo, a negde smo osvojili i nagrade. Kulturni Centar Zrenjanina je takođe ustanova koja nas često poziva da upotpunimo različite dečje programe.
Kako su koncipirani časovi u Kolorinu?
Rad je podeljen po uzrastnim grupama u četiri termina i jedna pripremna grupa maturanata koji se spremaju za srednju dizajnersku školu. Nakon završnog ispita ćemo objaviti rezultate, ali sam potpuno sigurna da će svako od njih upisati baš ono što želi. Što se tiče redovnih radionica one se održavju radnim danima u trajanju od dva sata za školarce i sat i po vremena za najmlađe subotom u pre podnevnim časovima.
Ono što takođe često imamo prilike da čujemo jeste da deca ne mogu da se koncentrišu. Kakvo je Vaše iskustvo?
-Deca mogu da se koncentrišu ukoliko to čime se trenutno bave zadovoljava njihovu kreativnu potrebu. Dok crtaju, vajaju, šaraju, pevaju, čitaju, oni stvaraju nove svetove. Mašta decu vodi na različita mesta i to tako treba da bude. Mašta je izuzetno važna, a često je zaboravljamo.
Mladi zrenjaninski umetnici su vredno radili čitave godine i sada sledi izložba.
-Da, nakon ove izložbe koja je organizovana u foajeu Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” radove i fotografije sa naših radionica moći ćete da pogledate na Trgu Slobode u period od 7.7. do 17.7.2021. godine.
Ko sve može i kako da se priključi Kolorinu?
Sada nam svima sledi odmor, a nakon odmora nas mogu kontaktirati svi roditelji koji prihvataju prljanje I musavljenje koje je neizbežno tokom našeg zajedničkog stvaralaštva.
Kakvi su dalji planovi?
Sa početkom 2021/22. Školske godine možete da očekujete neke nove radionice, malo drugačijeg koncepta, za drugu ciljanu grupu, ali ne bih mnogo da odajem. O tom u avgustu…
