“ Muzika je proročanstvo … ona je zvuk jednog novog sveta koji će se postepeno pomaljati. “ Žak Atali, Bruit (Buka, 1977).
Aleksandar Stamenković LS iz Zrenjanina je jedan od onih za koga se može reći da je pronašao svoj zvuk. Svi smo gledali film “ Ko to tamo peva “ i sećamo se naravno i naslovne numere filma, kao i harmonike i “ onog drugog “ instrumenta. Taj drugi instrument se zove Drombulje. Do drombulja, Aleksandar je došao 2013-te godine i posvetio im pažnju i vreme, da bi u narednom periodu uspeo da ih svira i sa lokalnim bendovima. Nije se zadržao na tome, pa je već sledeće pojavljivanje na većoj sceni imao u Tomaševcu na TLO Fest-u, na kojem je binu delio sa bendom Dubioza Kolektiv. Nastavio je vredno raditi, pa su usledile i saradnje sa Atheist Rap-om, Miško Plavi-m(bivši basista EKV-a) i drugima.
Sve je krenulo uzlaznom putanjom, pa je dobio poziv da se pojavi na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu gde je nastupio na Main Stage-u, pod projektom Balkan Weirdos. Zatim je usledio i odlazak na svetski seminar Drombulje u Mađarskoj u Kečkemetu “ Global Vibes “.
Na moje veliko zadovoljstvo, danas je baš on moj sagovornik.
Otkud drombulje i šta ih je izdvojilo od ostalih instrumenata da bi ih ti zavoleo i posvetio im toliko pažnje?
Pa ovako, prvo što je najstariji instrument na svetu, a drugo, pravi dosta psihodeličan zvuk, pa kada slušate mislite da je kompjuterski odrađen, a u stvari nije i može se mešati sa bilo kojim muzičkim žanrom. To mi je baš interesantno, pa sam zbog toga posvetio dosta pažnje ovom čudnom instrumentu.
Koliko dugo si uvežbavao instrument pre nego što si uspeo da stvarno odsviraš neku melodiju koja ima smisla?
Što se tiče vežbanja, u samom početku kada sam imao jednu drombulju, baš dosta! Treba razumeti kako prići tome i razviti tehniku sviranja, a posle je sve lakše i lakše. Sada već mi je bitno samo da se tonalitet pesme slaže sa tonalitetom instrumenta. Posle par godina postaje uživanje i izavov svirati teže i kompleksnije stvari kao i solo izvedbe.
Kako reaguju ljudi kada im kažeš koji instrument sviraš?
Šok! Prvo šok naravno ako znaju šta je, a onda sledi oduševljene, pa čak i kod dosta muzičara. Dosta često cujem pitanje : “ to postoji? “
Da li na teritoriji našeg grada ili opštine postoji još neko ko svira ovaj instrument ili si ti jedini?
Za grad Zrenjanin, opštinu i šire sigurno sam jedini čovek koji svira drombulje i to na ovakav jedinstven način, a verujem i u Srbiji. Van granica naše države je sasvim druga priča što se tiče ovog instrumenta. Jedino što je sigurno da mogu reći je da ih ovako jos niko na svetu nije svirao i to na Kineskom zidu.
Kako je došlo do nastupa sa bendom Dubioza Kolektiv?
Bilo je to davne 2013 godine, na čuvenom TLO festu. Tada sam bio 200% u sviranju drombulja i rekao sam sebi da hoću nešto drugačije da odradim od ostalih. To se i desilo. Drugar mi je pomogao oko mail-a kojim sam im poslao odradu njihovog hita USA, šta su oni prihvatili sa oduševljenjem. Jedno veliko i sjajno iskustvo mogu reći.
Posle projekta Playing For Change, deluje da su i naši sugradjani počeli ozbiljno da shvataju tvoj odabir instrumenta.
Posle sviranja sa jednim od najpoznatijih bendova sa prostora Balkana, usledilo je dosta otvorenih sviranja “ jam session-a “ gde sam se dobro uklapao sa ostalim muzičarima. To je prepoznao Nenad Nedeljkov producent projekta i pozvao me da učestvujem u tom sjajnom projektu. Playing for Change je lepo prihvaćen od naše kao i svetske publike.
Čemu posvećuješ najviše svog slobodnog vremena?
Kada imam, to su muzika, sport, prijatelji i pecanje.
Koliko je uticao na tebe odlazak u Kinu i promena sredine?
Dosta, mogu reći, ovo je totalno drugačiji svet, naspram našeg. Iz tog razloga je i bilo dosta pauze sto se tiče i same muzike. Ono u šta sam siguran je da ako si osoba koja voli izazov, Kina je zemlja za to!
Ko je Aleksandar kada nije “onaj lik sto svira drombulje“?
On je LS.
Snimio si još jedan video, ovog puta izbor ti je bio kineski zid.
Inspirisan Kinom i njihovom kulturom kao i svetskim čudom koje se zove Kineski zid, hteo sam da namestim muzički video koji je crossover izmedju dve kulture, srpske i kineske. Za numeru sam izabrao hit Misirlou, koju je opevao i naš muzičar Staniša Stošić kroz pesmu Vranjaka. Više informacija o pesmi imate na kraju videa, a naravno, glavna misija je sačuvati drombulje od zaborava.
Očekujemo kad se budeš pojavio u Zrenjaninu, da ćeš nas posetiti i poneti instrument da uživamo u uživo izvodjenju pesme po tvom izboru.
Naravno, prvom prilikom. Možda uz numeru Četir’ konja debela. Šalim se malo, ali najlepše je ispred domace publike i prijatelja svirati, kao i primanje svih kritika i pohvala, jer ako želite da napredujete, to jednostavno tako funkcioniše.
Pripremio: Srđan Slijepčević
