Sve volem, samo ne volem tamo da odem

Sve volem, samo ne volem tamo da odem

Najstariji čovek u Aleksandrovu nije zanimljiv ni specifičan zbog broja svojih godina, a nema ni ,,recept za dug i srećan život.“ Ako se prošetate zabačenim krajevima Aleksandrova, možete videti jednog deku sa šubarom kako brine o svom stadu ovaca.

U devedesetoj godini! To je Pera Vranov, koga je, kako kaže, zdravlje jednostavno poslužilo i tu se priča o tome ,,kako doživeti stotu“ završava.
Pa ipak, kada ga čujete, pomislite: da, stvar je u tome da ne treba previše razmišljati o teškim temama, već se jednostavno i lagano prepustiti životu i dozvoliti da vas nosi kuda je naumio. Stari ljudi polako podvlače crtu i posmatraju svoj život sa strane. Deda Perina deviza je: ,,Bilo je svašta, i lepog i dobrog i nevaljalog. Bilo pa prošlo, šta da mu radim!“

Nije popio ni šaku lekova za čitav život, svoje godine ne oseća, a o smrti ne razmišlja previše. Kaže: ,,Sve volem, samo ne volem tamo da odem! Pre bih voleo da odem u zatvor, odande ću se možda i vratiti.“


Trudio se da živi umereno, a što se poroka tiče: ,,jednu, dve s nogu i beži kući da radiš!” Vreme mu teče brzo, poslednjih šezdeset godina mu je prohujalo ,,čas posla”, tako da sam sebi ne može da veruje, a u šali kaže da će živeti sto pedeset godina. Pitali smo ga koje vreme mu je ostalo u najlepšem sećanju, rekao je: ,,Svako vreme je lepo kad imaš.” Verujemo mu, jer zaista zna kako je i kad se ima i kad se nema.
A vi? Još uvek se opterećujete dijetama, ishranom, novcem, grize vas savest što danas niste otišli u teretanu? Ponekad, sve što treba da uradite je da se opustite i udahnete duboko. Život može biti jednostavan samo ako tako na njega gledate, jer šta da mu radite?

 

 

 

Autor: Ana Marinkov

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.