Pismo roditelja dece koja idu u OŠ “Vuk Karadžić”

Pismo roditelja dece koja idu u OŠ “Vuk Karadžić”

„Volimo decu i kad su kriva jer će ih život kažnjavata i kada nisu“
Duško Radović

Prenosimo u potpunosti pismo roditelja dece koje idu u OŠ “Vuk Karadžić”. Ono se odnosi na dešavanje u ovoj bitnoj školi koja su dovela do ispisivanja više osnovaca u druge škole iz jednog drugog ugla.

“Ovih dana navršiće se puna godina kako zbivanja u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu raspaljuju maštu čitalaca novinskih tekstova i objava po internet portalima. Krijući se iza lažnih internet profila, oglašavaju se osobe koje iz „dobro obaveštenih izvora“ opisuju navodnu inertnost i nezainteresovanost učitelja i nastavnika naše škole da se uhvate u koštac sa razobličavanjem i sankcionisanjem počinitelja različitih oblika učeničkog nasilja – elektronskog i fizičkog. HNapad na jednu od najstarijih škola u gradu koja je tokom više od jednog veka postojanja na put čovečnosti izvela iz svojih klupa brojne učenike , predvode roditelji učenice četvrtog razreda koja je, to niko ne spori bila izložena vršnjačkom nasilju. Nažalost, ne samo učenica I.Ž., mnoga su deca izložena neprihvatljivom ponašanju svoje okoline, ne samo u školi, već i kod kuće, na ulici ili drugim mestima sa pristupom internetu. Isuviše često naša deca na ekranima računara ili mobilnih telefona čitaju poruke neprikladnog sadržaja njima upućene od strane vršnjaka, često nesvesnih mogućih posledica na emotivni status ne samo primaoca, već i njegove porodice. Roditelji obeju strana ovog nemilog dopisivanja načešće se kao mirotvorci uključuju u konflikt, a ima i slučajeva kada se prenaglašenim reakcijama i predimenzioniranjem samog događaja skreće pažnja sa ključne stvari, a to je dobrobiti samog deteta. Po našem mišljenju ovakav pristup predstavlja skretanje problema na polje senzacionalizma, sa potencijalno nesagledivim posledicama za dete, koje se iako maloletno, u medijima pojavljuje pod punim imenom i prezimenom, te se implicitno identifikuje kao ŽRTVA. Dakle, jesmo li kao roditelji zaboravili suštinu vodeći neke sopstvene bitke, pokušavajući da se oslobodimo ličnih frustraccija, projektujući školu kao izvor svekolikih problema naše dece i njihovih međusobnih odnosa?
A ko našoj deci daje primer, na koga se ona ugledaju? Očekujemo li da škola i njeni nastavnici nadomeste sav teret nasilja, primitivizma i bahatosti kojima su deca 24 sata dnevno izložena putem medija i društvenih mreža? Može li nastavnički kolektiv tokom nekoliko sati boravka dece na nastavi da upostavi izgubljene vrednosti drugarstva i solidarnosti među morem samoživih antiheroja koji se promovišu u svim društvenim sferama?
Razred koji je do pre dva meseca pohađala učenica I.Ž. nije ni bolji ni gori od drugih. Ipak, deca i roditelji đaka iz tog razreda od septembra 2017. godine bili su izloženi brojnim neprijatnostima uzrokovanim orkestriranim napadima roditelja učenice I.Ž. Potom se kampanji protiv škole i učiteljice priključilo još nekoliko roditelja koji su se naknadno prisetili da su i njihova deca bila po njihovom mišljenju, neodgovarajuće tretirana. Koliko je u svemu tome ličnih animoziteta prema učiteljici, najčešće uzrokovanih nezadovoljstvom u ocenjivanju njihove dece, ovog puta nećemo ulaziti. Vanredni uslovi u kojima je funkcionisalo čitavo odeljenje, prouzrokovali su pisanje peticije od strane ostalih roditelja tog odeljenja, očajnih što su sva deca postala taoci ‘’krstaškog’’ rata protiv škole, učiteljice i svih ostalih zaposlenih u školi.
Škola je preduzela sve zakonom propisane mere, u svakom slučaju saznanja i za bilo koji oblik nasilja. Na svako prijavljeno nasilje, bilo kog nivoa, škola je odreagovala u skladu sa zakonom. Između 22.05.2017. godine i 20.06.2017. godine (nepunih mesec dana), Tim za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je održao 7 sastanaka kako bi razmotrio svaku prijavu jednog istog roditelja i utvrdio dalje aktivnosti. Škola je reagovala u slučaju utvrđenog i dokazanog elektronskog nasilja prvog nivoa, iako se nije desilo u školi već tokom vikenda kada su deca bila pod nadzorom roditelja. Roditeljima je bilo omogućeno prisustvovanje sastancima koji su bili u skladu sa radom Tima. Škola poseduje svu dokumentaciju u vezi sa svim slučajevima prijavljenog nasilja. Tokom prvog polugodišta školske 2017/18. godine, Tim za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja se sastao 9 puta u vezi sa prijavama jednog istog roditelja, Živanović Vladana.
Preduzete aktivnosti škole u vezi sa prijavljenim slučajevima nasilja proveravala je Gradska i Pokrajinska prosvetna inspekcija i savetnik iz ŠU Zrenjanin. Sve naložene mere su u skladu sa već postojećim aktivnostima i škola ih je i do sada primenjivala, o čemu, takođe, postoje dokazi.
Škola po svim pravilima i protokolima, reaguje na svaku prijavu i neprimerno ponašanje. U školi ne vlada nasilje. Problemi postoje, ali se rešavaju, manje ili više uspešno i to što se o njima, zbog zaštite sve dece, ne govori po tabloidima i medijima, ne znači da ih škola zataškava ili žmuri pred njima.
Godinama unazad u cilju zaštite dece, angažovan je školski policajac, koji nikada do sada nije imao potrebe da reaguje. Savet roditelja već godinama unazad organizuje stalno prisustvo privatnog obezbeđenja, koga finansiraju sami roditelji, i koje se zajedno sa nastavnicima škole stara o redu u čitavoj zgradi.
Posebno zabrinjava činjenica da se u medijima poklanja neverovatno velika pažnja optužbama protiv škole, dok sama škola, obzirom na zakonska ograničenja po tom pitanju, nema načina da na iste odgovori. Simultano sa brojem medijskih objava u kojima kao da je vaskolika Sodoma i Gomora svog obrazovnog sistema skoncentrisana baš u našoj školi, raste i neverica svih roditelja sadašnjih ali i budućih đaka naše škole u objektivnost medija i njihovu dobru nameru. Jer, kako drugačije shvatiti da se i posle odluke roditelja učenice I.Ž. da svoje dete upišu u treću školu (dete je inače i pre naše škole već pohađalo jednu drugu gradsku školu iz koje su je roditelji takođe ispisali nezadovoljni tretmanom učiteljice prema njihovom detetu) nastavljaju besomučni nasrtaji na redovan nastavni rad naše škole bez jasnog cilja, osim ukoliko se iza ove orkestrirane kampanje ne skrivaju mnogo ozbiljnije namere koje potencijalno mogu biti fatalne po budućnost škole?
Učenici naše škole koji poznaju I.Ž. kažu da je ona dobro dete. Ustvari, sva naša deca su dobra, mi smo ti koji ih činimo ponekad lošim, jer se ona ugledaju na nas. Kada mi roditelji postanemo bolji i ovakve nemile scene vršnjačkog nasilja postaće ređe.”

3 Comments

  1. A mogli ste i ukratko da spomenete da je devojčici ovo sad treća po redu škola i da je sve krenulo od njenih loših ocena a samo vršnjačko “nasilje” komentar jednog od vršnjaka da ta devojčica ima “veliko d**e”.

    Od koga je dečkić čuo za takav izraz i šta mu kao detetu od 10 godina znače dimenzije pozadine dotične devojčice?

    Sami roditelji devojčice su blago psihotični i opterećeni HARP programima i umesto da kažu “ma pusti ti te komentare i ne spuštaj se na taj nivo”, oni su od ovog napravili nacionalni skandal.

    Kako će devojčica kad poraste da se nosi sa komfliktima i stresom kad mama i tata ne budu tu i kad mediji budu imali još “važnije” vesti da prenesu?

  2. “Škola je preduzela *sve* zakonom propisane mere, u *svakom* slučaju saznanja i za *bilo koji* oblik nasilja. Na *svako* prijavljeno nasilje, *bilo kog* nivoa, škola je odreagovala u skladu sa zakonom.”

    Prekomerna kompezacija.

    “…*Tim za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja* je održao *7* sastanaka kako bi razmotrio *svaku* prijavu *jednog istog roditelja* i utvrdio dalje aktivnosti.”

    Opet prekomerna kompenzacija, na kraju pokušaj diskreditovanja suportne strane argumentacije.

    “Škola je reagovala u slučaju utvrđenog i dokazanog elektronskog nasilja *prvog nivoa*, *iako se nije desilo u školi već tokom vikenda kada su deca bila pod nadzorom roditelja.*”

    Umanjivanje značaja problema.
    Distanciranje od ogovornosti.

    “Škola poseduje *svu* dokumentaciju u vezi sa *svim* slučajevima prijavljenog nasilja. Tokom prvog polugodišta školske 2017/18. godine, *Tim za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja* se sastao *9* puta u vezi sa prijavama *jednog istog roditelja, Živanović Vladana*.”

    Prekomerna kompenzacija.
    Na kraju razotkrivanje identiteta roditelja, dok autor ovog izveštaja nije podpisan. Svedoči o etici i kulturi zaposlenih u ovoj ustanovi.

    “Preduzete aktivnosti škole u vezi sa prijavljenim slučajevima nasilja proveravala je *Gradska i Pokrajinska prosvetna inspekcija* i *savetnik iz ŠU Zrenjanin*. *Sve* naložene mere su *u skladu sa već postojećim aktivnostima* i škola ih je *i do sada primenjivala*, o čemu, takođe, postoje dokazi.”

    Provera od strane korumpiranih članova PARTIJE (ok, spekulacija). Dali svoj amin da je sve u redu i da očigledno neefektivne mere ne treba menjati.

    “Škola po *svim* pravilima i protokolima, reaguje na *svaku* prijavu i neprimerno ponašanje. U školi ne vlada nasilje. Problemi postoje, ali se rešavaju, *manje ili više* uspešno…”

    Još jednom da se podvuče da je škola bez greške u svom delovanju.
    Na kraju jedna relativizacija koja govori suprotno.

    I tako…

  3. Ako je ovo pismo “ roditelja” , ja sam sin Amona Ra.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.