Korona i ishrana u izolaciji je problem sa kojim se danas sreće na žalost sve više ljudi.
Razlog za to je činjenica da je korona virus i bolest koju on izaziva Covid 19, dostigla oblik pandemije i za vrlo kratko vreme promenila nam način života iz korena.
Paralelno sa tim se pojavio i problem ishrane ljudi koji su se našli u izolaciji ili su u kontaktu sa korona virusom.
Zašto su korona i ishrana poblem?
JP U ovom periodu veoma je bitno podići imunitet i očuvati zdravlje kao i očuvati željenu telesnu težinu, ali nam izolacija predstavlja izazov u ostvarenju tog cilja.
Kada smo u kućnoj izolaciji manje se krećemo. Nema više dugih šetnji, treninga…
To za posledicu može imati nagomilavanje dodatnih kilograma, zbog smanjene potrošnje energije, ali i zbog povćanog uzimanja hrane „iz dosade“.
Nagomilavanje dodatnih kilograma nije dobro za zdravlje niti imunitet, ni kod zdravih ljudi, a posebno kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, sistemske bolesti i mnoga druga hronična stanja.
Znači prvi korak u očuvanju zdravlja i podizanju imuniteta jeste očuvanje vitke linije.
Kako treba da izgleda ishrana u izolaciji?
JP Ukoliko vam je ishrana u izolaciji problem, najbitnije je da se uobročite i da sebi zactrate jasan plan obroka, bez grickanja između.
U toku jednog dana treba imati tri glavna obroka i jednu poslepodnevnu užinu.
Između obroka praviti razmak od oko pet časova i ne jesti barem tri sata pred odlazak na spavanje.
Kontrola porcija je takođe važna.
Ne treba se prejedati, ali takođe ne treba ni gladovati jer to na duže staze može da dovede do ponovnog prejedanja ili do nekih drugih posledica kao što je recimo usporavanje metabolizma ili jo-jo efekat.
Takođe, vrlo važan je izbor hrane.
Obroci treba da se sastoje od zdravih namirnica kao što su povrće, mlada bezmasna mesa, riba, integralne žitarice, kiselomlečni proizvodi, voće…
Dobre kombinacije namirnica su takođe veoma bitne.
Kakvi treba da budu obroci?
JP Ne bi trebalo mešati masnija mesa sa ugljenim hidratima (krompir, žitarice, testenine…).
Obrok uvek treba da bude slan, što znači da voće ili bilo šta slatko apsolutno ne može da zameni obrok (izuzetak su zdrave kaše u koje se može staviti i neko voće sa manje šećera i to naravno povremeno).
Svaki obrok treba da sadrži dosta sveže salate kao prilog uz glavo jelo.
Povrće koje jedemo sirovo, kao salatu, treba dobro oprati pod mlazom mlake vode ili čak ostaviti na kratko u rastvoru sode bikarbone i sirćeta kako bi oprali eventualne uzročnike bolesti.
Treba izbegavati prženu hranu, industrijski prerađenu hranu, previše masnu hranu, industrijske slatkiše.
Sve ovo tokom izolacije može biti izazov, ali treba sebi postaviti jasan cilj i biti svestan da to nije odricanje već napredak!
Slatku hranu i dezerte jesti veoma umereno u vreme poslepodnevne užine (najbolje u potpunosti izbaciti), a najbolje bi bilo da se ta užina ustvari sastoji iz voća.
Takodje je bitno koje namirnice jedemo u koje vreme u toku dana jer nam metabolizam drugačije funkcioniše u određenim delovima dana pa tako nije isto ako npr. slaninu jedemo za doručak (što je sasvim u redu) i za večeru (što apsolutno nije preporučljivo).
Šta je sa vodom i tečnostima?
JP Treba uzimati što više tečnosti!
Ovaj savet važi uvek, a ne samo u izolaciji, mada je sada vreme da na to posebno obratite pažnju.
Najbolje bi bilo da ta tečnost bude voda, ali dobrodošli su i čajevi (npr. kopriva, kamilica, djumbir, lipa, majčina dušica, nana a povremeno jači čajevi kao što je zeleni…) i napitci u vidu limunade i njenih varijacija, bez šećera ili sa stevijom kao zasladjivačem.
Prosečna osoba treba da popije oko dve litre vode na dan.
Vodu ne treba piti neposredno pre i neposredno posle obroka, kao ni u toku obroka.
Inače možemo nešto pijuckati čitav dan.
